Групна анализа

Групна анализа је метода групне психотерапије у којој се спајају психоаналитичка сазнања са разумијевањем социјалног и интерперсоналног функционисања. Коријени групне анализе се налазе у психоаналитичкој теорији и пракси. Међутим, групна анализа се ослања и на друге теорије и сазнања као што су социјална психологија, развојна психологија, сазнања о групној динамици и опћој теорији система. На развој групно аналитичке теорије и праксе посебан утјецај је имао њемачко-британски психијатар и психоаналитичар С. Х. Фоулкес, који се сматра и оснивачем групне анализе.

Групна анализа је успостављени облик групне психотерапије заснован на стајалишту да се дубока трајна промјена може догодити унутар пажљиво обликоване групе чије комбиновано чланство одражава шире норме друштва. То је облик лијечења појединца у групи уз помоћ групе, који се темељи на психодинамском разумијевању психичких процеса и начелима које је развио С.Х. Фоулкес. Користи концепте и технике из индивидуалне психоанализе, као и изворна психоаналитичка опажања из истраживања група.

У групној психотерапији постоји интерес за односом између појединог члана групе и остатка групе, што резултира јачањем и појединца и групе, те бољом интеграцијом појединца са својом заједницом, породицом и друштвеном мрежом. Циљ групне анализе је постићи здравију интеграцију појединца у његову мрежу односа.

У психотерапијској групи развија се процес из којег сви добивају истовремено. Потицајна интеракција између чланова групе постаје фокус лијечења и терапијског рада тако да разумијевање групних интеракција, разговора и догађаја постаје снажан начин учења о себи. Дијељење осјећаја и искустава у динамичној и подржавајућој групи ствара атмосферу у којој се може развити узајамно повјерење и подршка.

Ранији обрасци понашања, ставови и осјећаји појављују се у групи у ситуацији овдје и сада. Кроз односе који се развијају унутар групе осигурава се жива демонстрација како се прошли обрасци понашања могу одигравати у садашњости и блокирати раст и креативност. Анализа овог процеса отвара пут за промјене и омогућава раст и развој сваког члана групе. Чланови групе виде себе очима других. Они добивају нове увиде о себи и уче о себи и другима кроз рад групе.

Примјена групне анализе

Групна анализа се примјењује на различите проблеме и животне ситуације. Анксиозност, депресија, тешкоће у интерперсоналним односима, ниско самопоштовање су неки од проблема за које се може препоручити група. Групна аналитичка психотерапија, осим што помаже у ослабађењу од симптома, се бави и откривањем неразвијених тежњи и креативности код чланова групе. Чланови групе чине велике промјене у свом животу и односима у групи, дјеломично кроз терапијске учинке који произлазе из гледања на себе очима других, а дијелом и кроз могућност учествовања у терапији других чланови групе.

Групно аналитички приступ је интерактивни приступ који има бројне примјене у подручју људских односа, подучавања, обуке и организацијског савјетовања. Групна анализа има примјену у организацијском савјетовању, настави и тренингу. Групни аналитичари раде у различитим контекстима и са широким распоном потешкоћа и проблема с којим се појединци суочавају.

Како група ради?

Групу оснива и води водитељ. Група има седам до осам чланова који се састају једном или два пута седмично у трајању од 90 минута. Састају се увијек у исто вријеме и на истом мјесту. Обично је група одшкринутих врата, што значи да се у групу повремено укључују нови чланови, а одлазе чланови који су завршили терапију. Чланови групе сједе у круг. Средина круга се користи за симболизирање групе као цјелине. Сједење у круг омогућава најбољи контакт лицем у лице и ситуацију у којој су сви једнаки.

Терапеут у групној анализи назива се водитељ. Водитељ групе, припрема члана за улазак у групу, али и групу за долазак новог члана. Циљ је стабилно чланство у групи како би чланови упознали једни друге и како би се развијала и одржавала динамика групе. Чланови одлазе и придружују се групи у разумном временском року и уз довољно обавијести.

Група има врло чврсте границе у односу на повјерљивости и анонимност, што значи да нема контакта с другим члановима изван групе. Ово помаже процесу терапије јер осигурава повјерљивост и ослобађа чланове да буду отворенији без страха од посљедица на њихов живот изван групе. Дискреција групног садржаја посебно је важан дио. Одговорност водитеља је да успостави и надгледа границе групе, осигуравајући сигурно и повјерљиво окружење.